СПОЈ ПРИРОДЕ И УМЕТНОСТИ: Топчидерски парк, јединствена просторна и културна целина Београда
Топчидерски парк је један од најстаријих паркова у Београду. Простире се на површини од око 13 хектара и од времена владавине кнеза Милоша се није много изменио.
План за парк, који је смештен у долини Топчидерске реке, урадио је Атанасије Николић по угледу на паркове у Европи, а кнез Милош је активно учествовао у његовом уређењу.
Овај симбол Београда и данас поред природе красе конак, црква, скулптуре...
У парку су прво направљени Конак кнеза Милоша 1831. годинеи црква Светих апостола Петра и Павла, која је изграђена између 1832. и 1834. године.
Прва скулптура ,,Жетелица" у парку је постављена већ 1858. године. Она је наручена у Бечу, изливена је од цинка и пресвучена танким слојем бакра. Једини је примерак украсне парковске скулптуре XIX века у Београду. Представља жену у природној величини са снопом жита у рукама.
Прва скулптура у Топчидерском парку је била инспирација Драгану Лаковићу за збирку сонета под називом ,,Жетелица и Шумановић".
У парку су биле засађене домаће врсте дрвећа, а употпуњен је и ретким тропским биљем негованим у топлим лејама стакленика. Обиље воде омогућило је израду бројних чесама, па је украшен водоскоцима и фонтанама.
У то време је био први европски обликован парковски простор у Србији, а јавни парк је постао од половине XIX века.
Милош Обреновић је на овом простору створио средиште политичке власти, црквеног, просветног и културног Београда.
У њему су одржане и Народне скупштине 1840., 1843. и 1868. године. Овде је обележена и педесетогодишњица Другог српског устанка, а обичај је био да се народ масовно окупља на Петровдан, дан славе Топчидерске цркве.
До омиљеног места за одмор се стизало лако трамвајском линијом Теразије–Топчидер.
Топчидер на турском значи топчијска, артиљеријска долина.
Данашњи изглед парка обухвата четири дела. У њима се налазе значајни споменици културе, испред Конака је Обелиск из 1859. године, који је кнез Милош подигао у част свог другог доласка на власт. Поред ,,Жетелице", важно место заузима и споменик великом пријатељу српског народа Арчибалду Рајсу.
Пажњу посетилаца увек привлачи Милошева чесма, Мали и Велики водоскок, као и део од Топчидерске улице до дела Булевара војводе Мишића, где се истиче језерце са мостићем и декорацијом у окружењу.
У Топчидерском парку се налази један од најлепших примерака платана на Балкану, као и бројне листопадне и четинарске врсте дрвећа.
Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре”
Просторна културно-историјска целина „Топчидер“ 1987. године је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, због посебних природних, естетских, културних и историјских вредности које садржи. Скупштина града Београда је 23. јуна 2015. године донела решење о проглашењу споменика природе „Топчидерски парк“.
Најстарији уређен парк у Србији је остао омиљено београдско излетиште, а данас је један од симбола главног града. Поред божанствене природе у непосредној близини центра престонице, шетња Топчидером је посебан доживљај уживања у јединственој амбијенталној целини.