НОСИ ПЕЧАТ СВОГ ВРЕМЕНА: Конак кнеза Милоша означио долазак Европе у Србију
Конак Кнеза Милоша, приликом градње је морао да испуњава више функција, од приватне резиденције до места где су се обављали важни државни послови.
Подигнут је као централна грађевина дворског комплекса у Топчидеру, по пројекту Хаџи Николе Живковића, који је био и главни архитекта свих државних здања у време кнеза Милоша. Градили су га познати неимари тог времена Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.
Изградња је почела у марту 1831. године, непосредно пошто је Србија добила статус аутономне наследне кнежевине.
Ово здање представља један од последњих градитељских и уметничких трагова османске културе у Србији, али и убрзано прихватање европске културе видљиво је у овом конаку.
Други степеник на дрвеном степеништу по уласку у конак је нешто већи од првог. Легенда каже да је степеник са намером направљен виши да би они који по први пут долазе у конак на њега запели, а Милош би тако знао да му неко по први пут улази у кућу.
Собе су биле опремљене у складу са традицијиом Османлија, са ниским клупама, које су прекривене тканинама и јастуцима, а на подовима су били ћилими.
Лустери и фењери су висили са таванице, а на зидовима су се налазили сатови, уметничке слике и огледала, набављена у Бечу или Пешти.
Прва колекција уметничких слика у Кнежевини Србији (не постоји више) била је смештена у Милошевом конаку.
Главном фасадом Конак кнеза Милоша је окренут према данашњем Топчидерском парку, што је за богате приватне резиденције у то време било типично.
У преиземљу су се налазили стража, послужитељи и чиновници, а апартман кнеза Милоша је био на спрату. Имао је такозвану парадну собу са оставом, трпезарије, и богомоље, односно спаваће собе са нишом за иконе и кандило.
Посебну занимљивост дворског комплекса на Топчидеру чини сликана и дрворезбарска декорација, једна од најстаријих, која је очувана у Србији.
По жељи кнеза Милоша у близини конака подигнута је црква Светог апостола Петра и Павла, а као део дворског комплекса изграђене су бројне помоћне зграде, као и баште, воћњаци, чесме и фонтане.
Брава са великим кључем на улазним вратима се и данас користи за закључавање после толико времена.
Овде је заседала Кнежевска скупштина и донете су важне одлуке за будућност и независност Србије. Кнез Милош је развио економску активност, успостављајући нека од првих предузећа модерне српске државе. У њему је провео и своје последње дане живота.
Испред овог здања је један од најстаријих и најлепших платана у Европи, заштићен је као природна реткост. Претпоставља се да је стар колико и сама зграда.
Намештај, слике и лични предмети кнеза Милоша из конака нису сачувани. После доласка династије Карађорђевић на власт све што је припадало њему је премештено у Народни музеј, који је страдао током бомбардовања у Првом светском рату.
После Другог светског рата, у Конаку је био смештен Музеј Првог српског устанка, а од 1966. године се нашао у саставу тек основаног Историјског музеја Србије, чији је део и данас.
Књиге утисака се чувају од 1950. године и ако сте у конаку били пре много година, особље може наћи странице из тог периода како би поново прочитали шта сте приликом те посете написали.
Конак кнеза Милоша је значајан симбол Београда, а због своје историјске вредности и положаја на коме се налази је остао омиљено место свих генерација.