NOSI PEČAT SVOG VREMENA: Konak kneza Miloša označio dolazak Evrope u Srbiju
Konak Kneza Miloša, prilikom gradnje je morao da ispunjava više funkcija, od privatne rezidencije do mesta gde su se obavljali važni državni poslovi.
Podignut je kao centralna građevina dvorskog kompleksa u Topčideru, po projektu Hadži Nikole Živkovića, koji je bio i glavni arhitekta svih državnih zdanja u vreme kneza Miloša. Gradili su ga poznati neimari tog vremena Janja Mihailović i Nikola Đorđević.
Izgradnja je počela u martu 1831. godine, neposredno pošto je Srbija dobila status autonomne nasledne kneževine.
Ovo zdanje predstavlja jedan od poslednjih graditeljskih i umetničkih tragova osmanske kulture u Srbiji, ali i ubrzano prihvatanje evropske kulture vidljivo je u ovom konaku.
Drugi stepenik na drvenom stepeništu po ulasku u konak je nešto veći od prvog. Legenda kaže da je stepenik sa namerom napravljen viši da bi oni koji po prvi put dolaze u konak na njega zapeli, a Miloš bi tako znao da mu neko po prvi put ulazi u kuću.
Sobe su bile opremljene u skladu sa tradicijiom Osmanlija, sa niskim klupama, koje su prekrivene tkaninama i jastucima, a na podovima su bili ćilimi.
Lusteri i fenjeri su visili sa tavanice, a na zidovima su se nalazili satovi, umetničke slike i ogledala, nabavljena u Beču ili Pešti.
Prva kolekcija umetničkih slika u Kneževini Srbiji (ne postoji više) bila je smeštena u Miloševom konaku.
Glavnom fasadom Konak kneza Miloša je okrenut prema današnjem Topčiderskom parku, što je za bogate privatne rezidencije u to vreme bilo tipično.
U preizemlju su se nalazili straža, poslužitelji i činovnici, a apartman kneza Miloša je bio na spratu. Imao je takozvanu paradnu sobu sa ostavom, trpezarije, i bogomolje, odnosno spavaće sobe sa nišom za ikone i kandilo.
Posebnu zanimljivost dvorskog kompleksa na Topčideru čini slikana i drvorezbarska dekoracija, jedna od najstarijih, koja je očuvana u Srbiji.
Po želji kneza Miloša u blizini konaka podignuta je crkva Svetog apostola Petra i Pavla, a kao deo dvorskog kompleksa izgrađene su brojne pomoćne zgrade, kao i bašte, voćnjaci, česme i fontane.
Brava sa velikim ključem na ulaznim vratima se i danas koristi za zaključavanje posle toliko vremena.
Ovde je zasedala Kneževska skupština i donete su važne odluke za budućnost i nezavisnost Srbije. Knez Miloš je razvio ekonomsku aktivnost, uspostavljajući neka od prvih preduzeća moderne srpske države. U njemu je proveo i svoje poslednje dane života.
Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen je kao prirodna retkost. Pretpostavlja se da je star koliko i sama zgrada.
Nameštaj, slike i lični predmeti kneza Miloša iz konaka nisu sačuvani. Posle dolaska dinastije Karađorđević na vlast sve što je pripadalo njemu je premešteno u Narodni muzej, koji je stradao tokom bombardovanja u Prvom svetskom ratu.
Posle Drugog svetskog rata, u Konaku je bio smešten Muzej Prvog srpskog ustanka, a od 1966. godine se našao u sastavu tek osnovanog Istorijskog muzeja Srbije, čiji je deo i danas.
Knjige utisaka se čuvaju od 1950. godine i ako ste u konaku bili pre mnogo godina, osoblje može naći stranice iz tog perioda kako bi ponovo pročitali šta ste prilikom te posete napisali.
Konak kneza Miloša je značajan simbol Beograda, a zbog svoje istorijske vrednosti i položaja na kome se nalazi je ostao omiljeno mesto svih generacija.