МОСТ ЗАНИМЉИВОСТИ И ЗАБЛУДА: Спаја стари и нови део града, мењао имена, данас познат као Бранков

Мост је отворен 1956. године, име је добио по Бранковој улици, чији наставак и представља. Конструкцијски је представљао ремек дело домаће архитектуре, Сава је премошћена без иједног стуба подупирача у средини, налази се у зони пристаништа, где је било неопходно обезбедити услове за маневрисање бродова.

На месту данашњегБранковог моста пре Другог светског рата, налазио се мост краља Александра, који је срушен 1941.године. Он је био први београдски друмски мост, који је пуштен у саобраћај 1935. године.

На његовим стубовима је изграђен постојећи мост, а у носеће су уткани остаци старог моста.

Са главним распоном од 261 метра, својевремено је био и светски рекордер.

За Бранков мост је везана и занимљивот, за коју мало ко зна.

Чине га два самостална моста близанца од којих је један, у правцу Новог Београда, старији чак 22 године, јер је изградњом овог дела престонице његов сабраћајни капацитет постао недовољан.

Од фебруара до маја 1978. године монтирана је цела челична конструкција, а за изградњу новог моста утрошено је 4.500 тона челика, 600 тона асвалта, а за прилазе и део конструкције 510 тона арматуре.

Разлику је немогуће уочити када се прелази, али ако шетате реком испод видећете два потпуно одвојена моста, која се много разликују.

За време периода социјализма, званични назив садашњег Бранковог моста је био Мост братства и јединства. Међутим, он никада није био у потпуности прихваћен у народу, Београђани су га углавном звали Савски мост или „мост у Бранковој“. У неком периоду свог постојања носио је и незванични назив Земунски мост јер је њиме ишла трамвајска линија 14, према Земуну.

Бранков мост је симбол Београда и за њега се везују многе приче, али и заблуде. Најпознатија је та да је име добио по књижевнику Бранку Ћопићу који је скочио са њега.

Са београдске стране Бранковог моста постављен је и бициклистички лифт 2006. године, а данас мост свакодневно пређе око 90.000 возила.