КРАСИО ЈЕ СТАРЕ БЕОГРАДСКЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ: Војни музеј атракција нашег града од оснивања до данас
Данашња зграда Војног музеја на Београдској тврђави је почела да се гради 1924. године за потребе Војногеографског института, по нацрту руског емигранта, архитекте Васиљева.
Смештен је у оквиру комплекса Београдске тврђаве и данас је централна матична установа у Војсци Србије која се бави прикупљањем, чувањем, заштитом, обрадом, излагањем и публиковањем предмета војноисторијске материјалне културе.
Стара зграда Војног музеја је током Другог светског рата знатно оштећена и није била довољна за музејски фонд. Решење за смештај музеја је била зграда Војногеографског института, који је пресељен у нови објекат.
Музеј је као добро организована институција учествовао на Балканској изложби у Лондону 1907. године.
Та зграда је била најприкладнија с обзиром на тврђавски амбијент који је одговарао тематици Војног музеја и великој површини, што је било важно за израду поставке, док се простор сутерена сматрао прикладним за смештај збирки и конзерваторских радионица.
Адаптација зграде је препуштена познатом архитекти Ђуки Кавурићу који је водио радове од 1956. до 1959. године, када је зграда отворена. Она је тада у потпуности прилагођена специфичним потребама Војног музеја уз поштовање свих модерних стандарда.
Сталном поставком су представљени сви историјски периоди и догађаји националне историје и културе.
Обухвата раздобље дуго 14 векова, од времена борби за слободу и насељавања Словена на Балкан и стварања првих српских и јужнословенских средњевековних држава до последњих ратних дешавања током деведесетих година прошлог века.
Поводом 125 година Војног музеја издата је поштанска марка на којој је приказана данашња зграда музеја и портрет Милана Обреновића, оснивача музеја.
Велики део експоната приликом оснивања музеју су поклонили ратници или њихове породице и потомци.
На 2300 квадрaтних метарa, у 52 просторије изложено је више од 3000 музејских предмета, од оружја, чијих примерака има највише до војних униформи, застава, одликовања...
Посебна атраккција за посетиоце је простор испред Војног музеја, где су изложени топови из 18. и 19. века, као и оружја из Првог и Другог светског рата.
После оснивања Војног музеја формирана је специјализована библиотека, чији фонд располаже са више од 14.000 монографских публикација. Овде се између осталих чува „Стратегија - вештина ратовања", Живојина Мишића, штампана у Београду 1908. године.
Најстарија књига у библиотеци Војног музеја је из друге половине XVI века - Stratagemi militari di Sesto Giulio Frontino, штампана у Венецији 1574. године.
Војни музеј је основан као место изузетне важности за Србију указом краља Милана Обреновића из 1878. године, одмах након што је Србија добила независност на Берлинском конгресу, са задатком да скупља и чува војне трофеје.
На разгледницама Калемегдана и Београдске тврђаве се нашао 1926. године. Један је од најстаријих музеја, а све до данас је остао права атракција и један од препознатљивијих симбола Београда.
.