НЕКАДА КОЊСКО, ДАНАС МАЛО РАТНО ОСТРВО: Цело прекривено вегетацијом, на његовом песку никао Нови Београд
Мало ратно острво се налази на ушћу реке Саве у Дунав. Било је стабилније од Великог и на њему су живели коњи београдских поседника и трговаца.
Припада општини Земун. Тачна локација је између јужне обале Великог ратног острва и десне новобеоградске стране Дунава.
Ова дунавска ада настала је, исто као и Велико ратно острво, таложењем песка, грања и шљунка које је река нанела.
Мало острво је било стабилније од Великог, на њему су живели коњи београдских трговаца и поседника који нису имали услове да их држе на својим имањима, а и за животиње је ово била боља опција због изобиља хране и воде. На острву су се кретале слободно, што је такође, била једна од предности.
Назив Ратно острво дугује историји. Оно је било стратешка тачка са које је Београд и нападан и брањен.
Било је познато као Коњско острво, да би назив Ратно добило током Балканских ратова, када су почели да га користе српски војници, а према неким изворима Аустроугарима у Првом светском рату је служио као база између леве и десне обале реке.
Предност Малог острва је била и та што је ређе било поплављено од његовог како су га неки звали „побратима", Великог.
Кад је почела изградња Новог Београда, на месту данашњих блокова су се налазиле мочваре, а песак са острва се користио за њихово покривање и пуњење, да би се створило стабилно земљиште.
Цело је прекривено вегетацијом, а заједно са Великим ратним острвом је заштићено као природно добро.
Од самог центра Београда удаљено је само два километра ваздушном линијом, а види се са различитих градских локација, Земунског кеја, платоа код Победника, шеталишта на Дунавском кеју на Дорћолу, као и са видиковца на Гардош кули.
Ипак, најлепши утисак се стиче кад се крстари рекама, тада се пружа поглед на ову природну оазу између два урбана језгра престонице, која је сачувана и као таква представља симбол Београда.