БИЉКЕ И ПЛАНИНЕ СУ БИЛЕ ЊЕГОВА ЉУБАВ: Споменик Јосифу Панчићу чува успомену на великог лекара и ботаничара
Споменик др Јосифу Панчићу је подигнут 1897. године у Студентском парку.
Панчић је рођен 1814. године. Медицински факултет је завршио у Пешти. Његова велика љубав, поред медицине, биле су планине и биљке које је на њима проналазио и стављао у свој хербаријум.
Нову врсту четинара открио је на Тари, у засеоку Ђурићи, а по њему је она названа Панчићева оморика.
Према неким записима, да би открио „своју" оморику, Јосиф Панчић је прејахао Тару осам пута, на коњима и запрегом.
Панчић је за време свог живота пронашао 102 биљне врсте.
Хербаријум који је 1860. године уступио Београдском Лицеју, касније Великој школи, где је радио као професор природних наука, данас је једна од најзначајнијих и најбогатијих колекција у региону Југоисточне Европе. Део је Хербаријума Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац", Биолошког факултета Универзитета у Београду.
„Дубоким познавањем и проучавањем природе наше земље показаћете колико волите и поштујете своју отаџбину"
Јосиф Панчић је умро 1888. године. Његов маузолеј се налази на највишем врху Копаоника који је по њему и назван, а у Београду сећање на њега чува споменик у Студентском парку.
Споменик првом председнику Српске академије наука је дело вајара Ђорђа Јовановића.
Бронзана скулптура представља чувеног лекара и ботаничара у стојећем ставу, с лупом и гранчицом у рукама, док му поред ногу леже књиге и чувена Панчићева оморика. То је прва фигура у српском вајарству, коју је радио домаћи уметник.
Споменик је излаган на Јесењем салону у Паризу 1891. године.
Споменик је данас један од симбола Београда.
Јосиф Панчић је био први ректор Велике школе, претече Универзитета у Београду. Данас са њим у друштву седе студенти док у парку праве предах између предавања. Његово име носи основна школа на Бановом брду, а надалеко је познат и Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић", који већ деценијама постоји на Дорћолу.