СА 25 ГОДИНА ПОСТАО ЈЕ ПРВИ СРПСКИ ДОКТОР ТЕХНИЧКИХ НАУКА: Споменик Милутину Миланковићу на Врачару

У парку Милутин Миланковић на општини Савски венац, у близини храма Светог Саве налази се споменик чувеном научнику који је израдио академски вајар Зоран Ивановић.

Споменик је висок 4 метра, а познати математичар и астроном приказан је у стојећем ставу. Спомен-обележје у центру престонице представља симбол Београда и део је културе сећања на велике људе који су оставили траг у нашој историји. 

Милутин Миланковић се током научне каријере бавио различитим дисциплинама као што су: математика, астрономија, метеорологија, климатологија, геологија, геофизика, грађевинарство и географија. 

У светским научним круговима познат је као истраживач који је објаснио појаву ледених доба кроз астрономску теорију климатских промена. 

Рођен је 1879. године у околини Осијека, а једна од главних инспирација за његов истраживачки рад била је река Дунав, у чијој близини је провео читав живот. Завршио је студије грађевине и постао је први српски доктор техничких наука са свега 25 година. 

Своју каријеру започео је као грађевински инжењер у Бечу, али ипак одлучује да се врати у Београд и тамо започиње професорску каријеру на Београдском универзитету. 

Миланковић је био научних широког образовања и интересовања, а допринос светској науци је подарио делом „Канон осунчавања и његова примена на проблем ледених доба”, које је завршено 1941. године.

Ово капитално дело садржи шест целина: 

1. „Кретање планета око Сунца и њихов међусобни поремећај”
2.  „Обртање Земље”
3.  „Секуларно померање обртних полова Земље”
4.  „Осунчавање Земље и његове секуларне промене”
5.  „Веза између осунчавања и температуре Земље и температуре њене атмосфере. Математичка теорија климе”
6. „Ледено доба, његов механизам, структура и хронологија”

Миланковић је преминуо 1958. године, а у његову част Европско геофизичко друштво установило је медаљу „Милутин Миланковић” коју од 2003. године додељује Европска унија за геонауке.