ВИШЕ РАЗЛИЧИТИХ ГРАДИТЕЉСКИХ СТИЛОВА: Конак кнегиње Љубице, споменик културе од изузетног значаја

Конак кнегиње Љубице је подигнут по налогу кнеза Милоша Обреновића на месту старог, мањег, који је већ био оронуо. Саграђен је као приватна резиденција његове супруге кнегиње Љубице, према плановима Хаџи Николе Живковића, званичног градитеља кнеза Милоша.

Конак кнегиње Љубице је део Музеја града Београда, каже Душан Јовановић, кустос Музеја града Београда.

- Кућа је саграђена 1829. године. Налог за изградњу дао је кнез Милош Обреновић, оснивач династије Обреновић која ће владати Србијом већим делом 19. века, све до 1903. године. Он гради кућу за кнегињу Љубицу и синове Милана и Михаила, две старије кћери, Петрија и Јелисавета, већ су биле удате у том тренутку. Он позива Хаџи Николу Живковића, најпознатијег градитеља у Београду тог времена, и он прави ову кућу тако што овде користи више различитих градитељских стилова. Ту препознајемо традиционалну српско-балканску архитектуру, османску архитектуру и средњеевропску бидермајер архитектуру, објашњава Јовановић.

Кнез Милош никада није живео у овој кући, чак се сматра да у њој није ни преноћио.

- Разлог за то је у чињеници да је Милош био један веома опрезан човек и врло је бринуо о својој безбедности која је у то време још увек могла да буде угрожена од стране Турака који су се налазили и у вароши и у Београдској тврђави.  Он ће, чим заврши са изградњом ове куће, саградити и конак у Топчидеру. Топчидер је заправо први прави дворски комплекс, наводи кустос Душан Јовановић.

Конак кнегиње Љубице је постао резиденција, тек за време владавине Михаила, Милошевог сина. После протеривања породице Обреновић, ову зграду су користиле различите државне институције.

Конак на Косанчићевом венцу данас представља споменик културе од изузетног значаја.